•  
        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        • Dobro nam došla, milicijo vaša
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Dobro nam došla, milicijo vaša

          • Postoji realna opasnost da komunalna milicija postane sredstvo partijskog zapošljavanja i zaštite vlasti, pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Komunalna (policija) milicija
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Komunalna (policija) milicija

          • Postoji opasnost da komunalna milicija postane sredstvo zaštite vlasti, a ne brige o komunalnom redu. Zato treba otvoriti javnu raspravu o budućnosti ove službe koja će biti transparentna, participativna i inkluzivna, ukazao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        Staze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzoraDobro nam došla, milicijo vašaKomunalna (policija) milicijaStavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2012
          • Ka većoj bezbednosti država članica EU: nadležnost i odgovornost Stalnog komiteta za unutrašnju bezbednost

          • Ugovor iz Lisabona je predvideo stvaranje posebnog koordina-cionog tela - Stalnog komiteta za unutrašnju bezbednost, u okviru Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove radi promocije i jačanja operativne saradnje država članica u oblasti unutrašnje bezbednosti. Odlukom Saveta utvrđene su nadležnosti komiteta, a zatim i aktivnosti u narednih osamnaest meseci. Dileme su problemi kontrole rada komiteta, kao i mogućnost dupliranja kapaciteta za koordinaciju aktivnosti država članica u jačanju unutrašnje bezbednosti EU.

        • Haškim programom iz 2004. godine Savet ministara EU je pozvan da pripremi smernice za formiranje tela koji bi trebalo da koordinira operativne aktivnosti organa za sprovođenje zakona država članica EU u oblasti unutrašnje bezbednosti (koja obuhvata i probleme nasilja, prirodnih nepogoda i bezbednost u saobraćaju pored teških oblika krivičnih dela). Time se odstupilo od početne ideje i ograničenja samo na policijsku i pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima radi suzbijanja dela organizovanog kriminala i terorizma. Smernice su uredile opseg aktivnosti, zadatke, nadležnosti i sastav koordinacionog tela. Planirano je da nakon stupanja na snagu Ustava Evropske unije započne i rad tela. Ipak, početak rada je odložen zbog neuspeha u usvajanju Ustava.Ugovor iz Lisabona je kao naslednik neuspešno usvojenog Ustava predvideo stvaranje posebnog koordinacionog tela - Stalnog komiteta za unutrašnju bezbednost (eng. Standing Committee on operation cooperation on internal security, COSI) u okviru Saveta ministara (za pravosuđe i unutrašnje poslove) radi promocije i jačanja operativne saradnje država članica u oblasti unutrašnje bezbednosti. 

          Čime se bavi?

          Osnovna uloga COSI je da pruži pomoć kroz koordinaciju aktivnosti država članica i njenih organa za sprovođenje zakona i da o tome redovno izveštava Savet. Pored toga, nadležan je i za pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima u slučaju da postoji veza sa operativnom saradnjom država članica u unutrašnjoj bezbednosti. Agencije i ostala tela EU koja su aktivna kroz svoj rad u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova bi trebalo da se uključe u rad COSI.

          Pored toga, COSI vrši procenu efikasnosti operativne policijske saradnje država članica i na osnovu toga dužan je da izradi preporuke radi uklanjanja nedostataka koje su upućene organima za sprovođenje zakona država članica. Nemoguće je uključiti COSI u realizaciju operativnih akcija jer ta nadležnost ostaje kod država članica. Najzad, COSI nema pravo da učestvuje u pripremi pravnih akata EU i država članica. U odluci Saveta o stvaranju COSI nije ništa rečeno o strukturi i sastavu ovog koordinacionog tela.

          Ko kontroliše rad?

          Uloga Evropskog parlamenta i nacionalnih predstavničkih tela svedena je na informisanje o radu komiteta. Zbog toga se logično postavlja pitanje odgovornosti COSI i na koji način ovaj organ obezbeđuje zaštitu ljudskih prava, a naročito ličnih podataka i privatnosti. Za svoj rad COSI je odgovoran jedino Savetu kome redovno prosleđuje izveštaj o radu. U odluci o formiranju COSI nije uređena učestalost podnošenja izveštaja, kao i da li je taj izveštaj dostupan u celosti ili delimično javnosti. Time su informacije o radu COSI zadržane u jednom „krugu“ - ministara pravde i unutrašnjih poslova država članica. Nije jasno ni na koji način će agencije EU (EUROPOL, FRONTEX, EUROJUST) učestovati u radu COSI. Prema sadašnjem rešenju, oni su samo posmatrači na sastancima COSI.

          Šta bi trebalo da radi?

          U septembru 2011. godine Savet je izradio nacrt programa COSI za narednih 18 meseci. Predviđeno je deset različitih grupa aktivnosti: (1) izrada plana procesa usvajanja i primena politike u suzbijanju prekograničnog organizovanog kriminala; (2) praćenje, podrška i koordinacija u razvoju i sprovođenju Strategije unutrašnje bezbednosti; (3) jačanje saradnje sa Političko-bezbednosnim komitetom EU u unutrašnjoj i spoljašnjoj bezbednosnoj dimenziji EU; (4) izrada mehanizma koordinacije za zajedničke operacije i akcije država članica; (5) poboljšanje saradnje svih agencija EU u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova kroz njihovu koordinaciju rada; (6) jačanje zaštite spoljnih granica i sprečavanje ilegalnih migracija; (7) izrada Evropskog pakta za borbu protiv trgovine ilegalnih narkotika; (8) izrada Evropskog pakta o sintetičkim drogama; (9) praćenje akcija suzbijanja trgovine oružjem; (10) praćenje primene klauzule solidarnosti.

          Da li postoji opasnost od dupliranja aktivnosti?

          Rad COSI je prema Ugovoru iz Lisabona ugrozio funkcionisanje K.4 komiteta koji je u prošlosti imao značajnu ulogu u pripremi Ugovora iz Mastrihta, i institucionalizacije policijske i pravosudne saradnje u EU. Ugovor iz Lisabona nije predvideo nastavak rada ovog koordinacionog tela. Predviđeno je da K.4 komitet nastavi sa radom do početka 2012. godine, nakon čega bi trebalo doneti konačnu odluku o budućnosti rada komiteta. S obzirom da pregovaranje u Savetu funkcioniše na tri nivou - kroz radne grupe, Odbor stalnih predstavnika (COREPER) i konačno između ministara u Savetu, i zbog stvaranja Stalnog komiteta za unutrašnju bezbednost, budućnost K.4 komiteta zamišljena je kao prostor za raspravu o zakonskim predlozima pre nego što dođu ispred COREPER i Saveta, o strateškim smernicama tehničkog karaktera radi utvrđivanja planova za razvoj politika u pravosuđu i unutrašnjim poslovima, te kao veza sa EP i ostalim agencijama EU, i najzad kao telo za sprovođenje „mehanizma kočnica i ubrzane saradnje“ ukoliko je nemoguće postići saglasnost u Savetu oko određenog predloga.

          Bezbednost ili zaštita ljudskih prava?

          U poslednjoj deceniji EU pokušava da pronađe ravnotežu između mera koje bi trebalo da unaprede bezbednost država i zaštite prava građana. Iako na strateškom nivou kroz Stokholmski program i Strategiju unutrašnje bezbednosti EU teži da zaštita ljudskih prava građana ima važniju ulogu u odnosu na bezbednost, čini se da će rad COSI ipak biti povećanje bezbednosti. Međutim, tek će praksa zaista pokazati koliko će ta ravnoteža biti narušena. 

        • Tagovi: Evropska unija, stalni komitet, unutrašnja bezbednost, pravosuđe, unutrašnji poslovi, ugovor iz lisabona
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •