•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Reforma sektora bezbednosti ne sme da zavisi samo od političara na vlasti

    •  
    • Datum: 07. decembar 2012.
      Nastavak reforme sektora bezbednosti je važan za dalju demokratizaciju Srbije, kao i čitavog regiona Zapadnog Balkana, a taj proces će biti otežan ekonomskom krizom i smanjenjem ulaganja u oružane snage, zbog čega je neophodno povećati nivo regionalne i saradnje sa evroatlantskom zajednicom – zaključci su konferencije "Čija bezbednost, čija prava" koju je organizovao BCBP.
      Konferencija o bezbednosnim prioritetima je privukla veliku pažnju stručne javnosti.
      Konferencija o bezbednosnim prioritetima je privukla veliku pažnju stručne javnosti.

      Dvodnevna konferencija koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) okupila je više od 130 bivših i aktuelnih donosilaca odluka, zaposlenih u bezbednosnim institucijama, diplomata, nezavisnih eksperata, istraživačkih novinara i studenata iz zemlje i inostranstva. Najveća vrednost koju je skup doneo je diskusija neistomišljenika iz političkih partija koja je ukazala na nepostojanje konsenzusa o viziji budućih reformi u sektoru bezbednosti.

      „Predstavnici stare i nove vlasti koji su učestvovali na ovom skupu su se složili da su političari uzrok nedovoljnih reformi. Zanimljivo je da su i političari i profesionalci zaposleni u bezbednosnim institucijama, ali i novinari i aktivisti istakli da grđansko društvo može značajno da doprinese procesu reformi“, ističe direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić.

      Pristupanje EU kao prilika za sledeću generaciju reforme sektora bezbednosti

      Otvarajući prvi dan konferencije šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je istakao da je došlo do smirivanje bezbednosnih izazova na Balkanu i u Srbiji, i da pretnje nisu više spoljašnje prirode nego unutrašnje.

      “Glavni bezbednosni rizici su interno raseljena lica, organizovani criminal i borba protiv korupcije. Za Srbiju je veoma važna departizacija društva i osnaživanje nadzorne uloge parlamenta u oblasti bezbednosti, kao i značajna uloga Ustavnog suda i pravosuđa. Sektoru bezbednosti je deo pregovora o članstvu u EU, u poglavljima 24 i 31, a od budućih članica se očekuje da poštuju određene principe koji se pre svega odnose na kontrolu bezbednosnog sektora i poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava”, ukazao je Dežer.

      Ko upravlja sektorom bezbednosti u Srbiji: profesija i/ili politika?

      Odgovarajući na glavno pitanje prvog panela član upravnog odbora BCBP i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Bogoljub Milosavljević je istakao da bi i profesija i politika trebalo da učestvuju u upravljanju sektorom bezbednosti, sa sasvim jasnom podelom funkcija upravljanja (politika) i rukovođenja (profesija). On je upozorio da je najveća opasnost u tome da glavnu ulogu ima neko treći, “neke interesne grupe”.

      “U mladim demokratijama postoji opasnost da stranački ljudi napuste demokratske principe i da se rukovode partikularnim političkim interesima. Srbija ima krhku demokratiju i nije se sasvim odvojila od nasleđenih obrazaca autoritarnosti. Na snazi je centralizovani model vlasti i ima poitičkog nasilja i korupcije u sektoru bezbednosti, a „Čvorovići“ žive u Srbiji i živeće još dugo”, ocenio je Milosavljević.

      Da je napredak u reformi sektora bezbednosti veoma mali ocenio je i Zoran Živković, bivši premijer i savezni ministar unutrašnjih poslova. On smatra da se napredak ne može ni očekivati sve dok se ne izgrade čvrste institucije.

      “Jedini faktor koji može da kontroliše službe je izvršna vlast i od nje zavisi upotreba i zloupotreba službi. U službama postoje profesionalni i odgovorni ljudi, ali oni su uvek manjina i retko kad dođu do vrha službi - za to su krivi političari”, naveo je Živković.

      Kvalitet profesionalaca u službama je istakao i narodni poslanik Srpske napredne stranke i bivši načelnik Vojnobezbednosne agencije Momir Stojanović, koji je takođe kao problem naveo to što “ne odlučuju službe šta će se uraditi na terenu, nego politika”.

      “Postoji uvreženo mišljenje da sektor bezbednosti treba prilagoditi ekonomskoj moći zemlje - ja se duboko ne slaže sa ovim stavom. Što je manja zemlja potreban je jači sektor bezbednosti, a Srbiji bi tu trebalo da se ugleda na Izrael. Moramo se pozabaviti redefinisanjem delokruga i zadataka u sektoru bezbednosti, pre svega službi. One danas nisu u funkciji ekonomije, ne bave se ekonomskom špijunažom, a to je neophodno”, kaže poslanik SNS, koji je predložio i da Savet za nacionalnu bezbednost treba da obuhvati i ličnosti van politike, pre svega iskusne i starije profesionalce.

      Koji su rešeni problemi dobrog upravljanja sektorom bezbednosti u Srbiji i koji su predstojeći izazovi?

      Još jedan predstavnik vlasti, narodni poslanik Socijalističke partije Srbije i predsednik Pokreta veterana Srbije Saša Dujović, je istakao na  da sistem bezbednosti nije na zadovoljavajućem nivou i da su “tajne službe najmanje reformisane proteklih godina”.

      “Rešenje svega je školovanje kadrova i napravljen je veliki propust kada je ukinuta srednja škola unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici. Ključno je da građanin bude bezbedan, a time će se postići i bezbednost države. Sa druge strane, nevladine organizacije su kritički nastrojene porema poslanicima umesto da im budu vetar u leđa”, neki su od zaključaka koje je Dujović izneo.

      Kao najpozitivniju stvar poslanik SPS je istakao Sektor za vanredne situacije, a kao najveće bezbednosnu izazove trgovinu drogom i ljudima, problem južne srpske pokrajine Kosovo i Metohija i separatizma na jugu Srbije, zatim terorizam i zloupotrebu naprednih tehnologija.

      Njegov kolega iz Narodne skupštine i doskorašnji koalicioni partner Konstantin Samofalov iz Demokratske stranke takođe smatra da u sektoru bezbednosti nedostaje specijalizacija i stručna podrška, da su promene potrebne i ističe da je veoma dobar mađarski model. Međutim, Samofalov ističe da je puno urađeno na planu reforme sistema odbrane i multinacionalnih operacija.

      “Nisam pristalica zloupotreba afera kako bi se diskreditovao rad državnih institucija. Važno pitanje za budućnost je odnos prema vojnoj neutralnosti. Samim tim što stremimo ka EU nismo neutralni”, tvrdi poslanik DS. 

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •