•  
        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        • Dobro nam došla, milicijo vaša
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Dobro nam došla, milicijo vaša

          • Postoji realna opasnost da komunalna milicija postane sredstvo partijskog zapošljavanja i zaštite vlasti, pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Komunalna (policija) milicija
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Komunalna (policija) milicija

          • Postoji opasnost da komunalna milicija postane sredstvo zaštite vlasti, a ne brige o komunalnom redu. Zato treba otvoriti javnu raspravu o budućnosti ove službe koja će biti transparentna, participativna i inkluzivna, ukazao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        Pravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzoraDobro nam došla, milicijo vašaKomunalna (policija) milicija
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2012
          • Udruženi građani protiv korupcije u sektoru bezbednosti Srbije

          • Predsednik Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić autor je teksta „Udruženi građani protiv korupcije u sektoru bezbednosti Srbije". U prvom od pet delova teksta obrađena je tema političkog diskursa o korupciji u Srbiji. Preostala četiri dela biće objavljena svakog sledećeg ponedeljka.

        • Vrlo je verovatno to da ponekom svedoku ili učesniku javnog i političkog života u Srbiji korupcija danas izgleda kao pošast od koje nema spasa. Ovo tim pre, jer je korupcija samo drugo ime (šifrovani naziv) za posvemašnju pljačku. Ovdašnji žitelji uz to dnevno primaju ošamujuću dozu neproverenih vesti o tome ko je to sve, kada je, kako je i za koliko je opljačkao državu i zajednicu, koje oni izdržavaju. Prosečni je građanin Srbije ujedno stalno izložen opasnosti od toga da će - pri pokušaju da ostvari neka od zakonom mu osiguranih prava ili da zadovolji neke od svojih interesa i potreba - biti i lično opljačkan. Ukoliko je tom prilikom pritisnut nuždom, on će biti u iskušenju da tuđu ruku sam gurne u svoj džep. Ako pak ima golemi zort od posednika, pa makar i najmanjeg delića, moći i vlasti, smeši mu se uloga nemog svedoka korupcije, čime postaje pasivni saučesnik u pljački svojih sugrađana i zajedničke im države.

          Da bude gore, brojni političari, novinari, sveznajući analitičari i ostali javni radenici građanina ovdašnjeg neprestano straše time da mu je zbog korupcije ugrožen lični i porodični opstanak. Ako bude sudio samo po govoru njihovom, on će saznati da se u još većoj opasnosti nalazi država Srbija. To zato, jer ona navodno samo zbog korupcije ne može puku svom valjano i na vreme da isporuči osnovna javna dobra i usluge: počevši od ekonomskih i finansijskih, preko obrazovnih, zdravstvenih i socijalnih, pa do onih bezbednosnih. Ukoliko ipak podlegne strahu, žitelju će današnje Srbije izmaći to da je vlast ovim jezičkim manevrima korupciju od posledice pretočila u jedan od ključnih uzroka masovne bede i beznađa. O tome svedoči i činjenica da je korupcija u Strategiji nacionalne bezbednosti svrstana među opasne pretnje po bezbednost Srbije i njenih žitelja. Narečenom podaniku nadu u spas od pošasti ove, istini za volju, obilno nude novi nosioci vlasti, kao što su to, uostalom, činili i njihovi prethodnici. Oni svakoga dana hrpimice najavljuju, obećavaju i prete da će se svim snagama i po svaku, a nepoznatnu, cenu boriti protiv korupcije i izboriti sa njom. Dakako, sve to o trošku što sadašnjih, što budućih građana zemlje Srbije.

          Iole pažljivijem posmatraču neće, međutim, promaći to da pređašnji i sadašnji vlastodršsci propuštaju da biračima svojim kažu, uz sve ostalo, koliko su oni i partije iz kojih su pristigli odgovorni za bujanje i ukorenjivanje korupcije u Srbiji. Ne čudi stoga to što oni korupciju uglavnom predstavljaju kao samoniklu, zasebnu iliti izolovanu i ničim izazvanu bolest ovdašnjeg društva. Otud se i njihova navodna terapija u konačnici svodi na povremena hapšenja raznih pojedinaca i grupa, koja inače veoma retko bivaju okrunjena pravosnažnim sudskim presudama. Sveža iskustva, štaviše, pokazuju da svaka postava na vlasti hoće svoj učinak u sprečavanju korupcije da dokaže priređivanjem direktnih ili odloženih TV prenosa javnih hapšenja. Nasuprot tome, ovdašnji posednici vlasti gromko ćute o pravim razmerama korupcije u državnim organima, a posebno u onima koji su po zakonu nadležni i ovlašćeni da sprečavaju, otkrivaju, gone i kažnjavaju proizvođače i učinioce korupcije. Vrli vladari s posebnom pažnjom i ljubavlju ćute o tome da li su kojim slučajem vojska, policija i službe bezbednosti te njihovi zaposlenici zahvaćeni korupcijom. Umesto da o tome konačno i javno (pro)zbore, oni nastavljaju da šire i obnavljaju mitove po kojima su glavni simboli i takoreći jedini nosioci korupcijskog zla u Srbiji ulični i saobraćajni policajci, vojni pozadinci, carinici, učitelji, profesori, lekari, šalterski službenici i tako redom. 

          Pošto imaju veoma malo poverenja u državne organe i njihove čelnike, građani Srbije upućeni su na to da se sami nose sa korupcijom ili da se u njoj snalaze. Mogućnost da iz nužde ili iz lične koristi saučestvuju u tom činu niko im, dabome, ne može ukinuti. Kao što se oni postojećoj korupciji, ako žele i hoće, moraju izgleda odupirati o svom ruhu i kruhu. Tom im zgodom šanse za uspeh koliko-toliko rastu ukoliko se međusobno udruže ili ukoliko se pak pridruže nekoj od već postojećih organizacija civilnog društva. Pre nego što odluče da li to uopšte hoće da čine, a potom kada izaberu s kim će i kako će u to preduzeće ući, neće im smetati da nešto više saznaju ne samo o korupciji u Srbiji već i o udruženjima građana koja bi, barem po iskazu svom, htela da pripomognu u njenom obuzdavanju i/ili sprečavanju. Tekst koji sledi, mada je pisan u formi eseja, mogao bi možda da posluži za tu svrhu, te je spram nje i organizovan.

          U prvom je odeljku tragano za razlozima zbog kojih u javnom saobraćaju najčešće biva korišćena reč „borba“ protiv korpucije, a ne one reči koje upućuju na njeno predupređivanje, sprečavanje, ograničavanje, odstranjivanje ili iskorenjivanje. Tom su zgodom kratko razmotrene prednosti i manjkavosti jezički veoma borbenog odnosa ovdašnje vlasti prema korupciji.

          Potom je u drugom odeljku kratko ukazano na neke od često skrivenih i zabašurenih političkih sadržaja i značenja korupcije. Zatim su izdvojeni važni izvori, uzroci i nosioci korupcije, koji pristižu iz političkog polja Srbije. Na osnovu toga je sačinjena okvirna lista posledica i šteta, koje korupcija nanosi normalizaciji Srbije.

          Po istom je postupku na početku trećeg odeljka razložena veza između korupcije i bezbednosti države, te građana Srbije. Zatim su predočene ključne a zajedničke osobenosti socijalnog, političkog i profesionalnog bića ovdašnje vojske, policije i službi bezbednosti. Na osnovu toga je onda načelno i uporedo ispitivana njihova otpornost na korupciju, odnosno podložnost korupciji. To stoga, jer se tek ukrštanjem nalaza koji budu dobijeni po ove dve dimenzije stiču potrebni uslovi za realnu procenu njihovih sposobnosti da prvo sebe zaštite od korupcije, a potom i da uspešno učestvuju u sprečavanju (ograničavanju, odstranjivanju) korupcije u Srbiji.

          Četvrti odeljak započinje podsećanjem na važna obeležja organizacija civilnog društva (OCD) u Srbiji. Osloncem na to htelo se proveriti da li ova udruženja i pod kojim uslovima zaista mogu da doprinose sprečavanju i/ili odstranjivanju korupcije iz državnog dela sektora bezbednosti Srbije. Radi toga je ponuđeno nekoliko polazišta za početnu procenu realnih izgleda udruženih građana da se, zajedno sa drugima, delatno odupru razornom dejstvu korupcije.

          U završnom je delu pak ponuđeno nekoliko načelnih preporuka, koje bi mogle biti korisne pojedinačnim, ali i udruženim građanima Srbije. Ovo, dakako, pod uslovom da oni imaju potrebu ili želju da saznaju nešto više o tome da li su rečeni aparati sile kojim slučajem već zahvaćeni korupcijom, a potom i da su možda namerni da se tome zajedno i delatno odup(i)ru.   

          Korupcija je inače već duže vreme predmet brojnih istraživanja u Srbiji, čiji nalazi bivaju redovno predočavani domaćoj javnosti. Primetno je, međutim, da za sad ne postoje zasebna, a pogotovo ne empirijska istraživanja o zahvaćenosti vojske, policije i službi bezbednosti korupcijom. Ovdašnja javnost zbog toga još uvek nema pouzdana saznanja o tome da li su oni koji bi po Ustavu i zakonu trebalo da ih uz ostalo štite i od korupcije možda i sami korumpirani. To je glavni razlog što uvidi koji slede ne mogu biti poduprti neporecivim činjenicama. Reč je stoga samo o predlošku za dalje izučavanje i razumevanje eventualne korupcije u vojsci, policiji i službama bezbednosti države Srbije. 

          Drugi deo teksta "Udruženi građani protiv korupcije u sektoru bezbednosti Srbije" biće objavljen u ponedeljak, 29. oktobra 2012. godine. 

           
        • Tagovi: korupcija, organizacije civillnog društva, sektor bezbednosti, Srbija
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •