•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Stručna rasprava o Predlogu zakona o tajnosti podataka

    •  
    • Datum: 25. avgust 2009.
      (from left) Hadzic, Sabic and Milosavljevic
      (from left) Hadzic, Sabic and Milosavljevic

      Zakon o tajnosti podataka predstavlja jedan od ključnih zakona koji nedostaju u pravnom sistemu Republike Srbije. Ovim zakonom se predviđa uređenje jedinstvenog sistema određivanja i zaštite tajnih podataka koji su od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost Srbije. Zato je o predlogu zakona o tajnosti podataka održana stručna rasprava u organizaciji Građanskih inicijativa i Centra za civilno-vojne odnose, 25. avgusta 2009. godine.

      Događaj je organizovan sa namerom da se Ministarstvu pravde kao predlagaču i predstavnicima radne grupe kao učesnicima u izradi zakona pruži prilika da objasne polazišta pri predlaganju, odnosno izradi zakona, ali i da se saslušaju komentari i konkretni predlozi predstavnika drugih državnih institucija i organizacija građanskog društva.   

      Ključne tačke polemike po mišljenju većine učesnika vezane su za mnoge pravne nedostatke i nedoslednosti koje su uočene prilikom analize ovog dokumenata. Stanovište stručnjaka jeste da neke odredbe ovog zakona snižavaju institucionalni nivo zaštite ljudskih prava. Takođe, predloženi mehanizam nadzora za primenu zakona, u vidu Saveta za nacionalnu bezbednost (SNB) nije adekvatno rešenje iz razloga što SNB nije državni organ, nego predstavlja stručnu službu Vlade koja ne bi trebala da vrši nadzor. Zato su više puta izlagači istakli da se ovim Predlogom zakona šire i jačaju ovlašćenja izvršne vlasti nauštrb zakonodavne i sudske vlasti, kao i nadzora nezavisnih državnih institucija i građanskog društva.

      Zakon o tajnosti podataka uvodi odobrenja za pristup tajnim podacima i njihovo korišćenje. Pritom izuzima iz zakona određene institucije, poput Državne revizorske institucije i Agencije za borbu protiv korupcije koje po zakonima imaju ovlašćenje da pristupe poverljivim podacima iz svoje nadležnosti. Ovo rešenje je izazvalo značajnu pažnju stručne javnosti, kao i zahtev predstavnika ovih institucija za uključenjem u određene članove zakona. Zakon je potrebno harmonizovati sa ostalim pravnim aktima, posebno sa najvišim pravnim aktom, Ustavom, kako ne bi, prema oceni pojedinih, došli u situaciju da pojedine odredbe ovog zakona narušavaju čitav pravni sistem u Srbiji.

      Raspravu je otvorio Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa i ujedno jedan od moderatora stručne rasprave. U uvodnoj reči on je poželeo dobrodošlicu brojnim predstavnicima stručne javnosti rekavši kako je danas ipak reč o raspravi u javnosti, a ne o javnoj raspravi, pošto bi u skladu sa zakonom javnu raspravu trebala da pokrene Vlada,  pre nego što se predlog nađe u skupštinskoj proceduri.

      Bogoljub Milosavljević, saradnik Centra za civilno-vojne odnose i profesor na Pravnom fakultetu Union nagovestio je jednu od glavnih tema polemike, ograničavanje pristupa nezavisnih državnih institucija (misli se na Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja) tajnim podacima, čime se sužava njihova ustavna uloga. Prof. Milosavljević smatra da se ovim zakonom onemogućava demokratska civilna kontrola sektora bezbednosti. Ovu tvrdnju je potkrepio izvodima iz evropskih standarda koji važe u ovoj oblasti. Istakao je da u uporednoj praksi, parlament ima pristup tajnim podacima i da vrši ulogu kontrolnog organa onda kada nema drugih, posebno kreiranih organa koji obavljaju tu funkciju. Razloge za neuspešnu spoljnu kontrolu Milosavljević vidi u negativnom nasleđu službi bezbednosti kao i kratkom periodu u kojem se u Srbiji pokušava zakonski regulisati položaj službi bezbednosti u bezbednosnom sistemu.

      Miroslav Hadžić, predsednik Upravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose i Čedomir Čupić, predsednik odbora Agencije za borbu protiv korupcije skrenuli su pažnju javnosti na kontekst u kome se zakon nastoji usvojiti. Prema njihovim rečima, neophodno je pravnu analizu zakona potkrepiti i činjenicama o društveno-političkom kontekstu u kome se on donosi. Hadžić je istakao da ovaj zakon predstavlja tendenciju obnavljanja državno-centričnog poimanja bezbednosti i da se zakonom svesno ili nesvesno vlast koncentriše u rukama malog broja ljudi, odnosno zakonom izvršna vlast dobija veća ovlašćenja nego što bi trebala i nego što je to slučaj u demokratski uređenim državama. Aludirajući na prethodno donete zakone, Miroslav Hadžić naglasio je da se u sferi bezbednosti dokumenti od velike važnosti donose bez prethodno organizovane javne rasprave, osim ako ona nije iznuđena naporima predstavnika civilnog društva.

      Predsednik odbora Agencije za borbu protiv korucije Čedomir Čupić rekao je da  društveni i politički kontekst bitno utiču na kreiranje zakona. Ideološka i autoritarna vladavina u nedavnoj prošlosti značajno je uticala na rad službi bezbednosti pa smo bili svedoci čestih zloupotreba tajnih podataka i kršenja ljudskih prava od strane istih. Stoga, gospodin Čupić smatra da je potreban zakon koji će izvršiti deideologizaciju i koji će otvoriti demokratizaciju društva, demistifikovati službe bezbednosti, afirmisati transparentnost. Kritika je bila upućena i na Predlogom zakona predviđeni kontrolni mehanizam i izuzeće Agencije za borbu protiv korupcije iz člana 38.

      Stav Zaštitnika građana Saše Jankovića jeste da ovaj zakon predstavlja jedan od ključnih koji nedostaju u pravnom sistemu Srbije. On je izneo mišljenje da neke od predloženih odredbi snižavaju institucionalni nivo zaštite ljudskih prava i da predloženi mehanizam nadzora nad sprovođenjem zakona nije adekvatan. Prvi osnovni princip kojim treba da se rukovodi ovaj zakon jeste “need to know” i podrazumeva da svako ko obavlja državne poslove ima pravo da zna tajne podatke koji su iz njihove nadležnosti. Član 40 pravi izuzetak od ovog principa. Ovim članom se izuzetno ograničava pristup tajnim podacima Zaštitniku građana i Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ova odredba nije u skladu ni sa zakonima koji regulišu nadležnosti nezavisnih državnih institucija, kao ni sa pravnim aktom najviše pravne snage. Njegovo mišljenje je da odredbama jednog zakona ne treba narušiti čitav pravni sistem, nego treba ojačati ulogu nazavisnih državnih istitucija i time zaštititi ljudska prava.

      Na kraju diskusije, Zaštitnik građana nije iskazao poverenje u dobar ishod rasprave, pošto je napomenuo da su argumenti od strane Zaštitnika građana i Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti do sada bili upućeni radnoj grupi tokom njenog rada na izradi zakona a da oni nisu bili usvojeni.

      Gorana Pualić, državna sekretarka u Ministarstvu pravde izrazila je spremnost Ministarstva da sasluša sve predloge i argumente koji će biti upućeni povodom predloga, kao i spremnost da se ti predlozi razmotre i da se, ukoliko su osnovani, uvaže. Ukoliko bi upućeni predlozi sadržali zahtev za bitnim izmenama sadržine zakona, postojeći predlog bi mogao biti povučen. i Ministarstvo pravde je spremno da pred Vladu izađe sa novim Nacrtom zakona. O ove dve opcije - izmena zakona pomoću amandmana u skupštinskoj proceduri, ili koncepcijska promena Predloga zakona - biće odlučeno tek kada se razmotre sve pristigli predlozi.

      Na kraju diskusije najveći broj prisutnih se zalagao za  povlačenje zakona iz skupštinske procedure i izradu novog Nacrta zakona, dok su pojedini složili i sa mogućnostit preformulisanja pojedinih odredbi zakona. Stoga, predlagači zakona preuzeli su odgovornost da razmotre sve  predloge koje će im biti upućeni i da otklone  uočene nedostatke i nepreciznosti.

      Izveštaj pripremila Maja Bjeloš, istraživačica CCVO

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •