•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Kako do nadzora nad institucijama bezbednosti na lokalnom nivou?

    •  
    • Datum: 20. novembar 2010.
      Izveštaj sa treninga za nadzor nad institucijama bezbednosti na lokalnom nivou
      Raspravljeni su postojeći modeli saradnje sa institucijama u sektoru bezbednosti.
      Raspravljeni su postojeći modeli saradnje sa institucijama u sektoru bezbednosti.
      Poseban panel održan je sa predstavnicima MUP i MO.
      Poseban panel održan je sa predstavnicima MUP i MO.
      Kako unaprediti nadzor nad institucijama sektora bezbednosti?
      Kako unaprediti nadzor nad institucijama sektora bezbednosti?

      Beogradski centar za bezbednosnu politiku (u daljem tekstu Centar) je, od 15. do 17. novembra u Kovačici, organizovao za predstavnike 14 organizacija civilnog društva (OCD) iz Vojvodine trening za nadzor nad institucijama bezbednosti na lokalnom nivou. Namera organizatora treninga[1] bila je da učesnike upozna sa mogućim ulogama koje orgаnizаcije grаđаnskog društvа mogu imati u kreiranju, sprovođenju i nadzoru nad bezbednosnom politikom. Takođe,  učesnicima je pružena prilika da se kroz diskusiju sa predstavnicima bezbednosnih institucija informišu o mogućnostima za međusobnu saradnju, kao i da razmene iskustva i iznesu primere dobrih praksi u saradnji sa institucijama bezbednosti.

      U realizaciji treninga učestvovali su iskusnih treneri i predavači, koji dolaze iz akademske zajednice i civilnog društva. Pored njih, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane i Vojske Srbije pozvani su kako bi sa učesnicima razmenili iskustva o saradnji sa civilnim društvom i ukazali na uspešne modele saradnje. Predstavnici MUP posebno su istakli da je učestvovanje na ovakvim događajima za njih veoma korisno, jer policija ima priliku da čuje šta građani, tj. predstavnici organizacija civilnog društa misle o njihovom radu, a njihova percepcija predstavlja važan kriterijum za usmeravanje daljeg rada policije.

      Koliko znamo o nadzoru nad sektorom bezbednosti?

      Radionice održane prvog dana treninga imale su za cilj da upoznaju učesnike sa ključnim odrednicama kao što su bezbednost, nadzor, sektor bezbednosti  i reforma sektora bezbednosti u Srbiji. U tom smislu, profesor Fakulteta političkih nauka, Miroslav Hadžić održao je prvu radionicu na kojoj je učesnicima ukazao na novi pristup u promišljanju bezbednosti istakavši da se u savremenom bezbednosnom okruženju fokus pomerio sa bezbednosti države na bezbednost pojedinca. Sonja Stojanović, direktorka Centra predstavila je tokom druge radionice tipologiju organizacija i institucija u sektoru bezbednosti u Srbiji koju je Centar usvojio, moguće kontekste u kojima se reforma sektora bezbednosti odvija, kao i ciljeve same reforme.

      Koja je uloga organizacija civilnog društva u sektoru bezbednosti?

      Drugog dana učesnici treninga su kroz analizu na lokalnom nivou ukazali na glavne snage i slabosti u funkcionisanju organizacija civilnog društva, zatim na izazove sa kojima se suočavaju, ali i na moguće uloge koje oni mogu imati u bezbednosnoj politici. Ova analiza nam je ukazala da snage ovih organizacija proizilaze iz toga što su one motivisane za bavljenje bezbednosnim pitanjima, imaju ekspertizu i iskustvo u bavljenju pojedinim pitanjima. Prednosti proizilaze i iz same prirode organizacija: one su umrežene, lako razmenjuju informacije i fleksibilne u svom delovanju. Mogućnosti za snažniju ulogu organizacija civilnog društva proizilaze i iz njihovog okruženja: to su veća dostupnost informacija od javnog značaja, reforma sektora bezbednosti koja podrazumeva da su organizacije civilnog društva akter sektora bezbednosti, a programi prekograniočne saradnje su dodatna šansa    za organizacije koje rade u Vojvodini.  Mogući uzroci nedovoljnog učestvovanje OCD u nadzoru nad sektorom bezbednosti i izradi i sprovođenju bezbednosnih politika na lokalnom i nacionalnom nivou poizlaze iz njihovih slabosti kao što su: nedovoljna stručnost za pojedina bezbednosna pitanja, nedovoljna informisanost o sektoru bezbednosti a posebno nedovoljno poznavanje funkcionisanja sistema bezbednosti, manjak kapaciteta (tehnička logistika, ljudski resusi), bavljenje velikim brojem tema, postavljanje nerealnih ciljeva, nestabilni izvori finansiranja organizacija i nedovoljna saradnja sa drugim organizacijama. Glavni izazovi koji dolaze iz okruženja u kome organizacije rade odnose se na odsustvo saradnje sa ključnim akterima po pitanjima bezbednosti, odsustvo dijaloga sa institucijama, pasivno sprovođenje zakona, birokratske procedure, “beogradizacija” odnosno “novosadizacija” bezbednosnih pitanja  i to što se rad organizacija civilnog društva ne podstiče.

      Kakav je bezbednosni profil zajednice u Vojvodini?

      Kroz interaktivan radioničarski rad, predstavnici OCD imali su priliku da pored analize sopstvenog rada analiziraju stanje bezbednosti u svojim zajednicama. Cilj radionice bio je uspostavljanje “dijagnoze lokalne bezbednosti”, odnosno identifikovanje pravih izvora bezbednosnih problema, ali i predlaganje rešenja za iste. Učesnici su ustanovili da bezbednosni problemi u zajednici najviše ugrožavaju pripadnike starije populacije, pripadnike manjinskih etničkig grupa, zatim žene i maloletnike. A zajednički zaključak je da jedino državne institucije kroz stalna partnerstva sa građanima i njihovim udruženjima mogu da reše bezbednosne probleme.  

      Veza između nacionalnog i lokalnog nivoa

      Paneli sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane omogućili su učesnicima bolje razumevanje povezanosti nacionalnog i lokalnog nivoa po pitanju bezbednosti, i ukazali su na mogućnosti saradnje OCD sa državnim institucijama na lokalnom nivou. Predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova - Golub Gačević, načelnik Odeljenja za organizaciju, prevenciju i rad policije u lokalnoj zajednici u Upravi policije, Olivera Zečević, šef Odseka za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije Uprave kriminalističke policije, Dragomir Šagovnović iz Uprave unutrašnje kontrole policije i Jožef Mlekov iz Policijske uprave Pančevo izneli su konkretne primere rada svojih organizacionih jedinica, kao i primere dosadašnje saradnje sa organizacijama civilnog društva. Identifikovano je nekoliko oblasti u kojima organizacije civilnog društva mogu da značajno učestvuju i utiču na bezbednosnu politiku. To su prevashodno prevencija i suzbijanje porodičnog nasilja, diskriminacije i maloletničke delinkvencije. Panel sa predstavnikom Ministarstva odbrane - majorom Živkom Božićem iz Odeljenja za civilno-vojnu saradnju Generalštaba Vojske Srbije imao je za cilj da učesnike seminara upozna sa konceptom civilno-vojne saradnje i mogućnostima saradnje između građana i vojske. Poseban akcenat u prezentaciji je stavljen na razliku između civilno-vojne saradnje u zemlji i inostranstvu, kao i na primere dosadašnje uspešne prakse.

      Modeli saradnje organizacija civilnog društva sa institucijama sektora bezbednosti

      Predavači iz Autonomnog ženskog centra (Tanja Ignjatović, www.womenngo.org.rs), Transparentnosti Srbija (Bojana Medenica, www.transparentnost.org.rs) i Centra za ratnu traumu (Miloš Antić, www.wartrauma.org) su poslednjeg dana sa zainteresovanim učesnicima podelili sopstvena iskustva u saradnji sa institucijama sektora bezbednosti na nacionalnom i lokalnom nivou. Zaključci sa ovog panela ukazali su da saradnja između OCD i institucija bezbednosti još uvek nije dovoljno razvijena, kao i da nije formalizovana, odnosno da se često spremnost na saradnju državnih institucija sa OCD kreće u granicama njihove dobre volje. Na mogućnost i kvalitet međusobne saradnje značajno je uticao politički kontekst u Srbiji u kojem su sve do skoro OCD posmatrane kao neprijatelji što je rezultiralo nepoverenjem državnih institucija u rad samih organizacija i ograničenom saradnjom. Ostale prepreke sa kojima se organizacije suočavaju, a koje mogu da utiču na međusobnu saradnju, jesu nepostojanje jasne državne politike za teme kojima se pojedine OCD bave, zatim centralizovan način odlučivanja o bezbednosnim pitanjima koji može da omete postojeće mehanizme saradnje na lokalnom nivou u efikasnom rešavanju bezbednosnih problema.

      Pored iznetih prepreka, panelisti su naglasili da se OCD pružaju se brojne mogućnosti za saradnju i za uticaj na razvoj bezbednosne politike na nacionalnom i lokalnom nivou. Putem pokretanja inicijativa, korišćenja javnih prostora za lobiranje i pisanja izveštaja relevantnim međunarodnim organizacijama, OCD mogu da ostvare značajan uticaj na nacionalnu i lokalnu bezbednosnu politiku.

      Evaluacija

      Predstavnici OCD imali su priliku da na kraju ocene učinkovitost rada predavača i korisnost celokupne obuke za njihove dalje aktivnosti. Rezultati evaluacije pokazali su da je trening svim učesnicima unapredio razumevanje mogućnosti učešća organizacija civilnog društva u nadzoru nad politikom bezbednosti. Posebna vrednost ovih treninga, prema oceni učesnika, bila je približavanje institucija bezbednosti predstavnicima OCD kroz otvorenu diskusiju o bezbednosnim pitanjima i zajednički rad tokom radionica. Većina smatra da je njihovoj organizaciji potrebna podrška za učestvovanje u nadzoru nad politikom bezbednosti. Glavni vidovi podrške predstavljaju informisanje o procesima reforme sektora bezbednosti  i rezultatima rada institucija koje su zadužene da pružaju bezbednost na lokalnom i nacionalnom nivou, kao i umrežavanje, odnosno povezivanje OCD koje se bave istim ili sličnim temama. 

      Šta posle seminara?

      Predstavnici Centra upoznali su učesnike sa mogućnošću da se njihove organizacije priključe postojećoj Mreži organizacija, institucija i pojedinaca zainteresovanih za bezbednosne teme (http://bezbednost.org/direktorijum-organizacija-institucija-i-pojedinaca-zainteresovanih-za-bezbednosne-teme). Cilj ove Mreže je povećanje vidljivosti postojeće ekspertize u građanskom društvu za kreiranje i sprovođenje politike iz oblasti bezbednosti. Pridruživanjem Mreži, organizacijama civilnog društva pruža se prilika da na prijemčiv način predstave informacije o sopstvenom radu i pojedinačnim stručnjacima koji su se do sada angažovali po pitanju bezbednosti.

      Takođe, svi zainteresovani učesnici pružena je prilika da svoje iskustvo u saradnji sa institucijama bezbednosti ukratko opišu i pošalju na adresu Centra. Ovi primeri biće predstavljeni na sajtu www.bezbednost.org.

      U narednom periodu, planirano je da se organizuju još tri obuke koje će uključiti predstavnike organizacija civilnog društva iz zapadne i jugozapadne Srbije, zatim istočne i jugoistočne, kao i centralne Srbije.

      [1] Treninzi  se održavaju uz materijalnu i programsku podršku Misije OEBS u Srbiji, u okviru  projekta Misije pod nazivom Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti, koji je finansijski podržala Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA).

       

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •