•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Da li Srbija treba da bude vojno neutralna - učesnici u raspravi ostali podeljenog mišljenja

    •  
    • Datum: 31. jul 2008.
      Javnu raspravu "Da li Srbija treba da bude vojno neutralna?" Centar za civilno-vojne odnose organizovao je u okviru projekta "Povećanje učešća građana u bezbednosnoj politici", koji je podržan od Instituta za održive zajednice, kroz donaciju USAID-a. Bila je to peta, poslednja u nizu javnih rasprava u kojoj su aktivno učešće uzeli politički odlučioci.
      Mitar Kovač, Zoran Dragišić i Ljubomir Kljakić
      Mitar Kovač, Zoran Dragišić i Ljubomir Kljakić
      Šta Srbija gubi, a šta dobija vojnom neutralnošću, general Mitar Kovač odgovara na jedno od pitanja na konferenciji u Medija centru održanoj 31. jula 2008. godine
      Šta Srbija gubi, a šta dobija vojnom neutralnošću, general Mitar Kovač odgovara na jedno od pitanja na konferenciji u Medija centru održanoj 31. jula 2008. godine

      Format rasprave je ovoga puta izmenjen. Najpre su prikazani inserti sa pitanjima građana iz dokumentarnog filma “Da li Srbija treba da bude vojno neutralna?”, koji je realizovan u produkciji Centra, zahvaljujući finansijskoj podršci Ambasade Kraljevine Norveške. Zatim su učesnici u raspravi - načelnik Uprave za strategijsko planiranje Ministarstva odbrane Srbije brigadni general Mitar Kovač, docent na Fakultetu bezbednosti dr Zoran Dragišić i nekadašnji pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju Ljubomir Kljakić - pokušali da na pitanja odgovore.

      Prvo pitanje je glasilo, da li je moguće ući u EU, a ostati vojno neutralan. Na njega je prvi odgovorio Ljubomir Kljakić. On smatra da je tako nešto načelno moguće, čak i u jednom bitno drugačijem, izmenjenom kontekstu Zapadnog Balkana. Rekao je kako je Srbija danas duboko ukorenjena u jedan bezbednosni sistem koji je u svojoj suštini evroatlantski, ali da su događaji koji su prethodili nezavisnosti i sama nezavisnost Kosova doveli do potrebe da se zauzme drugačiji stav. Kljakić je citirao američkog autora Bobita i upozorio na tezu iz njegovog dela “Ahilov štit”, kako se može očekivati da krizna žarišta aktuelna 90-tih, uključujući i ona na Zapadnom Balkanu, “prorade” u bliskoj budućnosti.

      General Kovač se složio da je moguće za jednu državu da formalno ostane neutralna, ali se zapitao zašto onda neke države u okruženju, poput Rumunije, nisu krenule tim putem. Odluka o (ne)svrstavanju u jedan vojni savez zavisi u velikoj meri od viđenja strategijskog okruženja u kome će se Srbija nalaziti u bliskoj budućnosti, rekao je Kovač i dodao, kako nije uveren da će EU prihvatiti vojno neutralnu Srbiju.

      Pre nego što je odgovorio na pitanje, Zoran Dragišić je pozvao sve učesnike da usvoje zajedničko razumevanje termina neutralnosti, onako kako se ona klasično tumači: kao stalna neutralnost u odnosu na vojne saveze i tekuće sukobe. Dragišić je odbacio poređenje srpskog slučaja sa slučajem jedne Švajcarske (kao primera stalne neutralnosti), gde je istorijski kontekst potpuno drugačiji. On je odlučno odgovorio sa “ne”, objasnivši svoj stav jednostavnim rečima, da samim činom ulaska u EU država više nije vojno neutralna. Unija danas, podsetio je Dragišić, razvija politiku zajedničke odbrane i radi na unapređenju svojih vojnih kapaciteta.

      Drugo pitanje je glasilo, da li će Srbija vojnom neutralnošću ojačati ili oslabiti svoje vojne kapacitete i ujedno, koliko će neutralnost Srbiju koštati. Kovač je rekao da vojna neutralnost znači veće izdvajanje iz budžeta kako bi vojska mogla da drži korak sa državama u okruženju. On je izrazio sumnju da je tako nešto u bližoj budućnosti moguće, ako se razmišlja i o potrebama drugih korisnika budžeta.

      Dragišić je stav da neutralnost košta više pokušao da objasni na nivou izazova i pretnji bezbednosti. On veruje kako je mali broj pretnji na koje je moguće odgovoriti bez saradnje sa državama u okruženju. Izvesnost da ta saradnja bude svedena u jedan uži okvir, može da unazadi sposobnost društva da se nosi sa izazovima i pretnjama bezbednosti, smatra Dragišić.

      Kljakić je objasnio kako nije siguran da li je do pravog odgovora uopšte i moguće doći. On je kritikovao stanje u kome je rasprava o najvažnijim pitanjima - a strateško opredeljenje je svakako jedno od njih - do te mere ideologizovana, da generiše nestabilnost. Kljakić je postavio pitanje, koji je to izazov prema kome se mi odnosimo? Ko je naš hipotetički neprijatelj? To su pitanja, smatra on, na koja jedino nova Strategija bezbednosti može da pruži odgovor.

      Treće pitanje je glasilo, šta na spoljnopolitičkom planu Srbija dobija, a šta gubi birajući neutralnost. Dok je Mitar Kovač objasnio kako se strateška odluka ne može razumeti na jedan tako paušalan način, Kljakić je pokušao da izbor neutralnosti kao najbolje opcije za Srbiju opravda trenutnim stanjem u međunarodnim odnosima. On je rekao da uprkos činjenici da danas ne postoji globalni sukob, militarizacija je dostigla neviđene razmere. Zatim, da je spoljnopolitička strategija Srbije sve do jeseni 2007. godine bila dominantno okrenuta prema Evropskoj uniji i SAD, do trenutka kada postaje jasno da je veći broj zapadnih zemalja naklonjen nezavisnosti Kosova. Tada, naglasio je Kljakić, Srbija uviđa da se u borbi za svoje interese mora okrenuti Rusiji. To je država, rekao je on, koja u međunarodnim odnosima nastupa sa sve više autoriteta, koja zajedno sa Kinom predvodi jedan drugi blok zemalja, tzv. „Šangajsku kooperativnu organizaciju“.

      Dragišić je na kraju kritikovao poziciju neutralnosti zato što je smatra jednom reaktivnom, a ne proaktivnom politikom.

      Usledila je diskusija. Prvi se za reč javio član Odbora za odbranu i bezbednost Narodne Skupštine, poslanik Srpske radikalne stranke Božidar Delić. On je upozorio da se Rezolucija o vojnoj neutralnosti mora poštovati i da nije iznuđena kako neki pokušavaju to da predstave. Delić je postavio pitanje Kovaču, zašto se reforma vojske izvodi bez i jednog strateškog dokumenta na mestu i to po standardima NATO. Takođe, Delić je ustvrdio kako je glavni izvor problema u Srbiji, „što se često zaboravlja“, NATO i njegova vodeća država, SAD. Na kraju, Delić je kritikovao tendenciju prema kojoj se i sistem odbrane posmatra kao oruđe u spoljnim poslovima.

      Filip Ejdus je pozvao Delića da ukaže na izvor, analizu koja je poslužila kao osnova donošenja odluke o neutralnosti. Sonja Stojanović je zatim rekla kako ne prihvata ocenu Delića da sistem odbrane ne treba posmatrati kao oruđe diplomatije i ukazala na pozitivan primer rada Ministarstva odbrane Srbije.

      Zoran Krstić je želeo da sazna zašto se sada o neutralnosti govori u prošlom vremenu, kada je reč o rezoluciji koju je Skupština usvojila i koja je i dalje na snazi. To je, prema njegovom mišljenju, dokaz kako je vreme da se vojnoj neutralnosti pruži neko novo značenje, prilagođeno potrebama Srbije.

      Na koncu, general Kovač je odgovorio na Delićeve i Krstićeve kritike i sugestije, objašnjavajući kako po donošenju rezolucije, nije došlo do operacionalizacije neutralnosti i njenog „provlačenja“ kroz strateške dokumente. Zato je, smatra Kovač, dobro da se rasprave poput današnje održavaju.

      Raspravi je prisustvovao značajan broj predstavnika stručne javnosti, diplomatskog kora, civilnog društva i medija.

      Marko Savković

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •