•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Život žena u zatvorima

    •  
    • Datum: 06. maj 2011.
      Broj osuđenih žena koje su prethodno bile zlostavljane u konstantnom je porastu!

       

      O ljudskim pravima žena u zatvoru u Srbiji sprovedeno je malo istraživanja. Osim stručnjaka za ovu oblast, javnost je u nedovoljnoj meri upoznata sa ovom temom.

      Za sada je poznanica da je najveći broj žena u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu (KPZ) osuđeno za različita krivična dela koja su počinjena uglavnom zbog dugogodišnjeg nasilja u porodici. Šta više, broj osuđenih žena koje su prethodno bile zlostavljane u konstantnom je porastu i prema podacima češće se osuđuju nego zlostavljači.

      O uslovima života žena u zatvorima i njihovim pravima govorili suJasmina Nikolić, Viktimološko društvo Srbije, Anka Gogić Mitić, upravnica Kazneno popravnog zavoda za žene u Požarevcu i dr Vesna Nikolić-Ristanović, direktorka Viktimološkog društva Srbije, na konferenciji za novinare u Medija centru povodom početka realizacije dvogodišnjeg projekta Ljudska prava žena u zatvoru - Zalaganje za žene žrtve nasilja koje se nalaze u zatvoru.

      Broj žena u zatvorima varira iz godine u godine ali se može reći da je okviran broj od 50 do maksimalno 200 žena u zatvorima. U odnosu na broj muškaraca, žene, ipak čine malobrojnu populaciju u zatvorskom sistemu. Ova činjenica je bitna i zbog jedne druge stvari. Naime, Država odvaja neuporedivo veća sredstva za muške kazneno-popravne ustanove koji su brojniji, dok su uslovi u Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu veoma teški, prevashodno iz razloga što se u ženske penalne ustanove manje ulaže. Iako su preduzete neke mere na održavanju i renoviranju Zavoda, su uslovi u zatvoru još uvek daleko od zadovoljavajućih. S obzirom da se preduzete aktivnosti finansiraju iz skromnih tekućih sredstava, treba istaći da su pojedini delovi zatvora pristojno sređeni i opremljeni, ali najveći deo  smeštajnih objekata i dalje zahteva hitne intervencije. To se posebno odnosi na jedno kompletno krilo zatvorenog odeljenja, ali i na brojne prostorije koje koriste osuđenice, kao i osoblje. Treba imati u vidu da su neke zgrade KPZ za žene u Požarevcu među najstarijim u sistemu za izvršavanje krivičnih sankcija Republike Srbije. Osnovna zgrada je stara 136 godina, a od izgradnje samo je dva puta značajnije rekonstruisana (1911, i 1971. godine).

      Život žena u zatvorima nije najviše pogođen uslovima stanovanja, nego su problemi sa kojima se žene suočavaju pre svega u vezi sa nedostatkom institucionalnih i pravnih rešenja - naglasila je Biljana Stanojević iz pravno-dokumentacione kancelarije “PRADOK”. Ovo podrazumeva da je postupanje zaposlenih u KPZ do skora bilo nedovoljno pravno regulisano te su u praksi uslovi života žena u zatvorima u suštini zavisili od arbitrarnog postupanja zaposlenih koji su bili nadležni za sprovođenje zatvorskih kazni. Bitno otežavajuća okolnost za zatvorenice jeste da se presude za počinjena krivična dela često doživljavaju samo kao kazne prema počiniocima, a ne kao rehabilitacija pa prevaspitanje u zatvorima, iako sastavna komponenta, često izostaje. Anka Gogić Milić skrenula je pažnju da su KPZ i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija ozbiljno pristupili ovim problemima. Zavod je od skora, tačnije 2010. godine usvojio Pravilnik o postupanju zaposlenih prema ženama u zatvoru. U skladu sa Pravilnikom trenutno se sprovode seminari i programi obuke zatvorskih službenika. Obuke za sada vrši Uprava za izvršenje krivičnih sankcija a cilj je da svi zaposleni u KPZ prođu obuku iz oblasti rodne ravnopravnosti kako bi obezbedili senzitivno postupanje prema zatvorenicama.

      Uloga organizacija civilnog društva je u ovom segment posebno značajna, jer kroz zajedničke projekte i stručnu pomoć eksperata iz nevladinog sektora, KPZ može da vrši dodatnu edukaciju i obuku zaposlenih. Istovremeno kroz različite programe predstavnici OCD mogu da pruže podršku ženama i da ih kroz osnaživanje pripreme za povratak u zajednicu. 

      Šta posle izlaska?

      Srbija nema sistem postpenalne zaštite u ovom trenutku. To znači da su žene koje su odslužile kaznu, nakon izlaska iz zatvora prepuštene same sebi i da nemaju kome da se obrate što ih dovodi u veoma tešku poziciju, jer se tokom reintegracije u društvo suočavaju sa brojim problemima. Stoga bi u periodu nakon izlaska iz zatvora ženama, ali ne samo njima, od velikog značaja bilo postojanje službe koja bi im pružila podršku i olakšala njihov povratak u zajednicu. Ovaj institut koji je postojao tokom socijalizma, ukinut je devedesetih godina. Usled nedostatka sistema podrške i zaštite prava žena, krug nasilja se često ne prekida po izlasku iz zatvora i broj povratnica je prilično visok.

      Izveštaj pripremila Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •