Kako do strateškog pristupa bezbednosti na nivou grada Beograda? Govori Dejan Ranđić, član Gradskog veća.

Povod za organizovanje sastanka

Nakon narušavanja javnog reda i mira u Beogradu i ugrožavanja bezbednosti građana, u oktobru 2010. sazvana je vanredna sednica Skupštine grada posvećena stanju bezbednosti na teritoriji Beograda. Prethodna sednica Skupštine grada na temu bezbednosti, prema rečima predstavnika gradske vlasti, održana je pre oko 20 godina. To je ukazalo da na nivou grada nije postojalo kontinuirano bavljenje bezbednošću građana i grada i da je potrebno da se ovakva praksa što hitnije promeni.

Uvidevši potrebu da za planskim pristupom i kontinuiranim bavljenju bezbednošću u glavnom gradu, Gradonačelnik grada Beograda je krajem 2010. godine obrazovao Radnu grupu radi formulisanja predloga mera za poboljšanje kvaliteta bezbednosti ljudi i imovine na teritoriji grada Beograda. Pošto se brzo uvidelo da Radna grupa ne može za veoma kratak rok reši kompleksan zadatak kakav je mapiranje svih bezbednosnih problema u gradu i predlaganje mera za unapređenje bezbednosti, namera predstavnika ove grupe bila je da različiti akteri koji se bave ovom problematikom na gradskom nivou povežu i da se koordinišu napori na povećanju bezbednosti građana.

Učesnici sastanka

Učesnici sastanka bili su predstavnici Radne grupe i civilnog društva. Predsednik Radne grupe je Dejan Ranđić, odbornik u Skupštini grada, a članovi su član Gradskog veća Slobodan Šolević, član Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije Edip Šerifov, Srđan Stambolić iz Bezbednosno informativne agencije, zamenik načelnika Komunalne policije grada Beograda Aleksandar Kostić, profesor Fakulteta za primenjenu psihologiju Dragan Kolev, profesor Policijske akademije Saša Mijalković, profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Žarko Trebješanin, Zoran Đoković iz MUP-a Republike Srbije, načelnik Odeljenja za javni red i mir policijske uprave za Beograd Milan Stanić i zamenik načelnika Odeljenja za prevenciju i rad policije policijske uprave za Beograd Vladan Đorđević.

Predstavnici civilnog društva koji su učestvovali na ovom prvom skupu bili su Autonomni ženski centar, Astra, Beogradski fond za političku izuzetnost, Beogradski centa za bezbednosnu politiku, Centar za bezbednost mladih, Centar za bezbednosne studije, GejStrejt Alijansa, Grupa 484, Evropski pokret u Srbiji, ISAC, Inicijativa mladih za ljudska prava, YUCOM, Komisija za rodnu ravnopravnost grada Beograda, Udruženje osoba sa invaliditetom

Šta najviše tišti građane Beograda?

Predstavnici OCD izneli su tokom sastanka i svoja gledišta na temu bezbeznosti u Beogradu. Pored navođenja bezbednosnih problema koje postoje u gradu (npr. nasilje u porodici, vršnjačko nasilje, bezbednost u saobraćaju, ugroženost bezbednosti marginalizovanih grupa, problem pasa lutalica, itd.), OCD su ponudile i predloge za poboljšanje bezbednosti u Beogradu, koji su se ticali:

• poboljšanja koodinacije različitih institucija u odgovoru na bezbednosne izazove i pretnje, 
• urbanog planiranja,
• obaveštavanja građana o institucijama i organizacijama kojima se mogu obratiti za pomoć u slučaju da im je ugrožena bezbednosti,
• uklanjanja grafita koji sadrže govor mržnje,
• rešavanje problema pasa lutalica,
• saradnje sa privatnim bezbednosnim kompanijama radi zajedničke zaštite građana,
• raspisivanja konkursa za projekte iz oblasti bezbednosti,
• pružanje mogućnosti osobama sa invaliditetom za neometano kretanje gradom,
• sprovođenja istraživanja javnog mnjenja kako bi se utvrdilo sa kojim bezbednosni problemima se građani Beograda suočavaju,
• utvrđivanja pravilnika za rad komunalne policije kako bi se komunalna policija uključila i u rešavanje bezbednosnih problema građana,
• izrade strategije grada Beograda za poboljšanje kvaliteta bezbednosti ljudi i imovine na teritoriji grada Beograda,
• sprovođenje različitih kampanja u cilju podizanja svesti građana o postojanju bezbednosnih problema u gradu kao i njihovoj, tj. individualnoj odgovornosti za rešavanje bezbednosnih problema.

Glavne poruke organizacija civilnog društva

Svi predstavnici OCD složili su se da se “grad Beograd”, odnosno predstavnici gradske vlasti moraju jasno odrediti za koje vrednosti se zalažu i koje vrednosti štite. Takođe, njihov stav treba da bude poznat svim građanima na teritoriji Beogada. Bilo bi poželjno da u vrednosti za koje se grad zalaže budu uvršteni nenasilje, odnosno borba protiv svih oblika nasilja, tolerancija i građanska akcija. Vidljivost ovih stavova, prema mišljenju OCD, može se postići medijskim kampanjama i/ili različitim građanskim akcijama.

Predstavnici OCD složili su se da na individualnom nivou nije dovoljno razvijena svest građana da i oni mogu dopineti unapređenju bezbednosti u gradu, a ne samo institucije. Stoga se gradske vlasti zajedno sa udruženjima građana moraju ozbiljno pozabaviti ovom problematikom. Poruka jeste da svi građani na teritoriji Beograda treba da aktivno doprinose poboljšanju kvaliteta sopstvene bezbednosti, a ujedno i stvaranju bezbednog mesta u kome žive.

Sledeći koraci

Predstavnici Radne grupe pozvali su predstavnike civilnog društva da u roku od 6 meseci:

• formulišu bezbednosne probleme u gradu,
• dostave konkretne predloge mera i aktivnosti koje bi grad Beograd, imajući u vidu njegove nadležnosti, mogao da preduzme u cilju rešavanja navedenih bezbednosnih problema,
• predlože načine za povećanje bezbednosne svesti, odnosno kulture građana.

Svoje predloge, građani i njihova udruženja mogu dostaviti na adresu Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruženjim, Kraljice Marije 1/XIX, 11000 BEOGRAD, ili na agencija.eu@beograd.gov.rs.  

Na osnovu pristiglih predloga Radna grupa će izraditi sopstveni predlog prioriteta za podizanje bezbednosti te staviti ga pre usvajanja u Skupštini grada na uvid javnosti.

O sastanku je izvestio i gradski servis Beoinfo, sledite link.